tom svoju transcendentnost. Valja zapamtiti ovu ideju koja je od suštinskog značaja za kasniju indijsku misao: svest, kao i Univerzum proizvodi su stvaralačke žudnje (kama). Ovde prepoznajemo jednu od klica filozofije sankhjajoge i budizma. Što se tiče četvrte kosmogonijske teme — razdvajanja Neba i Zemlje, Indrinog posecanja Vritre, ovaj mit je sličan Purušasukti: reč je o nasilnoj podeli jednog »totaliteta« radi stvaranja (ili ob navijanja) sveta. Tema je drevna i podložna začuđujućim reinterpretacijama i primenama. Već smo videli (§ 68), čin demijurga Indre koji zgromi i raskomada prvobitnog Zmaja predstavlja obrazac tako različitih dela kao što su građenje neke kuće ili govorničko nadmetanje. Navedimo najzad i Stvaranje kao čin nekog Božanskog Bića, »Univerzalnog majstora«, Visvakarmana (Rigveda, X, eighty one) koji svet oblikuje kao vajar, kovač ili drvodelja. Ali ovaj mitski motiv, čuven i u drugim religijama, vedski pesnici vezuju za temu Stvaranja-žrtve, koju je proslavila Purušasukta. Mnoštvo kosmogonija slaže se sa brojnošću predanja koja se tiču teogonije i porekla čoveka. Prema Rigvedi, bogove su ili rodili prvobitni par Nebo i Zemlja, ili su se oni izdvojili iz prvobitne vodene mase odnosno iz ne-Bića. U svakom slučaju, njihova egzistencija započinje posle stvaranja sveta. Jedna kasnija himna (Rigveda X, 63, 2) pripoveda kako su bogove rodili boginja Aditi, Voda i Zemlja.
Naučnici se već godinama strasno spore oko jedne protivurečnosti u vezi sa zaratustrijanstvom Darija i njegovih naslednika. Protiv zaratustrijanstva Velikih kraljeva se, pored ostalih, navode i sledeći dokazi: Zaratustra nije imenovan ni na jednom natpisu; ne pojavljuju se ni termini ni tako značajna imena kao što su spenta, Angra Mainju i Ameša-Spente (osim Arte); pored toga, religija Persijanaca u vreme Ahemenida, onako kako ju je opisao Herodot, nema ničega od zaratustrijanstva. U prilog Ahemenida navodi se ime velikog boga Ahure Mazde koje se ne slavi na natpisima, a takođe i činjenica da reforma kojom je pod Artakserksom I (465—425) uveden novi kalendar sa zaratustrijanskim entitetima, nije izazvala nikakav odjek. 27 Kako god bilo, ako Ahemenidi i nisu bili zaratustrijanci, njihova je teologija bila istoga nivoa kao i teologija gatha: ona obiluje apstraktnim izrazima koji se mogu uporediti sa izrazima gatha, i »prepuna je moralnih briga«.28 Pored toga, kao što nas na to podseća Marjan Mole, od jednog kralja ne treba očekivati sveštenička delà i formule; on ne obavlja bogosluženje, nego izvršava konkretna delà; fraša je dakle termin koji izražava sve »ono što je dobro, što čini sreću čoveka, što omogućava jednom kralju da izvršava svoju vlast«.
Want additional specifics of using a category or other providers we provide? Please fill out the form under so we can easily serve you far better.
PranayamaPranayama are breathing workouts developed by The traditional yogis for purification. Prana translates into “lifestyle drive Vitality” and Yama interprets into “Regulate or mastery of”. As a result, Pranyama is utilised to regulate, cultivate, and modify the Prana in your body. Prana is taken in from the air we breathe, and Because the pranayama physical exercises increase the amount of air we choose in, In addition they boost our intake of Prana.
mantikom i medicinom, pubertetskom inicijacijom i misterijama; oni osnivaju gradove i njihov je kult građanskog karaktera; oni su preci grupa krvnih srodnika i »prototipski predstavnici« nekih osnovnih ljudskih delatnosti. Heroje pored toga karakterišu posebne, pa čak i čudovišne osobine, kao i ekscentrično ponašanje, koje odaje njihovu nadljudsku prirodu. 39 U sažetom obliku mogli bismo reći kako svi grčki heroji dele egzistencijalni modalitet sui generis (nadljudski, ali nikada božanski), i da su njihovi poduhvati vezani za prvobitnu epohu, upravo onu koja sledi iza kosmogonije i Zevsovog trijumfa (up. §§ 83—84). Njihova aktivnost se odvija posle pojave ljudi, ali u vreme »početka« kada strukture još nisu bile zauvek utvrđene, a norme nisu bile dovoljno čvrsto uspostavljene. Njihov sopstveni oblik postojanja odaje nedovršen karakter, protivurečan vremenu »postanka«. Rođenje i detinjstvo heroja nisu uobičajeni. Oni potiču od bogova, ali se ponekad smatra da imaju »dvostruko očinstvo« (tako su Heraklovi očevi i Zevs i Amfitrion, Tezejevi i Posejdon i Egej) ili da je njihovo rođenje neprilično (Egist je plod Tijestovog rodoskrvnuća sa sopstvenom kćerkom). Bili su napuštani ubrzo po rođenju (Edip, Persej, Res, itd.), dojile su ih životinje, forty mladost provode putujući dalekim zemljama, ističu se bezbrojnim avanturama (posebno sportskim poduhvatima i junačkim delima) i svetkuju božanske svadbe (među najslavnijima su Pelejeva i Tetidina, Niobina i Amfionova, Jasonova i Medejina).
Ovaj »idol« je bio postavljen u močvari, ali oko njega nisu pronađene ni kosti, niti bilo kakvi drugi predmeti. Reč je, verovatno, o predstavljanju nekog natprirodnog Bića, mada je nemoguće bliže odrediti njegovu strukturu. four Prema oskudnosti ovih nekoliko dokumenata o lovcima na jelene, pećinska umetnost istočne Španije istoričaru religiji pruža značajan materijal. Naturalističko pećinsko slikarstvo višeg paleolita pretvorilo se na »španskom Levantu« u strogu i formalističku geometrijsku umetnost. Stenovite litice Sijera Morene prekrivene su antropomorfnim i teriomorfnim figurama (pre svega jelenima i kozorozima) svedenim na nekoliko linija i različitih znakova (valovite trake, krugovi, tačke, sunca). Hugo Obermajer (Hugo Obermaier) je dokazao da su ove antropomorfne determine bliske crtežima koji su karakteristični za oslikane oblutke azilijenske epohe. five Budući da je ova civilizacija potekla iz Španije, antropomorfni prikazi na stenovitim liticama i na oblucima trebalo bi da imaju slična značenja. Protumačeni su kao falički sim3
Postojanje sličnih predstava potvrđeno je u širokom rasponu i na različitim stupnjevima kulture. Kako god bilo, isti autor priznaje autentičnost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena, gde su uz skelet položena i četiri tajanstvena predmeta koja su nazvana »zapovedničke palice« (nav. delo. str. sixty three). Prema tome, barem izvesni grobovi nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke posebne aktivnosti posle smrti. eleven Ukratko, možemo zaključiti da grobovi potvrđuju verovanje u zagrobni život (što je već bilo naznačeno korišćenjem crvenog okera) i da donose neka dopunska objašnjenja: sahranjivanje u smeru istoka, što označava nameru da se sudbina duše usaglasi • Novija arheološka otkrića su pokazala da je hematit bio vađen u jednom rudniku u Svazilendu još pre 29.000 godina, a još pre 43.000 godina u Rodeziji. Eksploatacija hematita se u ovim rudnicima Afrike nastavila tokom desetina hiljada godina. Otkriće slične eksploatacije pored Balatonskog jezera, oko ~ 24000, prikazuje tehnološtke mogućnosti paleolitskih ljudi i raširenost njihovih komunikacija. Up. R. A. Dart, »The antiquity of mining in South Africa«; »The beginning of Symbology«, str. 21 i dalje. 10 Prema Leroa-Guranu, reč je o »hrpi otpadaka hrane na kojoj je, verovatno bez neke namene, a svakako deplasirana, ležala jedna ljudska relikvija« (str. fifty seven). 11 Dodajmo da su drugi naučnici smatrali da je broj autentičnih »dokumenata« pronađenih u grobovima mnogo veći.
111. Putovanje duše posle smrti Posmrtni obredi, mitologije smrti, shvatanja vezana za postegzistenciju duše, sporo se menjaju, uprkos reformama i promenama. To znači da neka obaveštenja koja pružaju avestski i pahlavi tekstovi, podjednako vrede i za prezaratustrijansko doba. Sa zaratustrijanstvom se i na druge oblasti proširio obred čije je postojanje potvrđeno u zapadnom Iranu — spaljivanje tela i polaganje pepela u urnu. Još je drevniji bio običaj koji je karakterističan za stepe središnje Azije: telo se izlagalo na određenom mestu, gde su ga proždirali lešinari i psi.55 Istočni Iranci su obredno naricati i nagrđivali se udarcima, idući čak do samoubistva. Zaratustrijanstvo je međutim PROSVETLJENJE strogo zabranjivalo »oplakivanja i jadikovke«, proglašavajući ih izmišljotinom Angre Mainjua. 56 Što se tiče iskustava duše posle smrti, tu nalazimo neke poznate motive: prelazak preko mosta, uspenje na nebo, suđenje, ali i temu susreta sa sopstvenim Ja.
neki izrazi kao što su »mojra bogova« (Od. 3, 261) ili »Zevsova aisa« (II seventeen, 322; od 9, 52) dopuštaju pomisao da upravo sam Zevs određuje sudbine. U načelu, on sudbinu može i da promeni, kao što se spremao da to učini u slučaju svoga sina Sarpedona (II. 16, 433 i dalje), u času kada se njegov život bližio kraju. A!i Hera ga podseća da bi takav čin imao za posledicu poništenje zakona Univerzuma — odnosno, pravde (dike) — i Zevs joj daje za pravo. Ovaj primer pokazuje da je i sam Zevs priznavao vrhovnu vlast pravde; uostalom, dike je samo konkretno ispoljavanje univerzalnog poretka, drugim recima, božjeg Zakona (themis), u ljudskom društvu. Hesiod tvrdi da je Zevs ljudima darovao »pravdu« kako se oni ne bi ponašali kao divlje životinje. Prvi zadatak ljudi je da budu pravedni i da iskažu »čast« bogovima, i to posebno prinoseći im žrtve. Značenje izraza dike se sigurno menjalo tokom vekova koji razdvajaju Homera od Euripida. Euripid čak ne okleva da napiše: »Ako bogovi čine ma šta što bi bilo ružno (ili: nisko) onda to nisu bogovi!« (fr. 292 Belerofona) Pre Euripida, Eshil izjavljuje da Zevs ne kažnjava nevine (Agamemnon, 750 i dalje). Ali već je u Ilijadi moguće u Zevsu prepoznati zaštitnika dike, pošto je on jemac zadate reči, i štiti strance, goste i prosjake. 31 Ukratko, bogovi ne kažnjavaju ljude bez razloga, sve dok smrtnici ne prekrše granice koje su propisane samim njihovim načinom egzistencije.
dima, ali da su obdarene natprirodnim moćima: verovali su da se čovek može pretvoriti u životinju i vice versa; da duše mrtvih mogu preći u životinje; najzad, da postoje misteriozni odnosi između neke osobe i neke pojedinačne životinje (nekada se to zvalo nagualizam). Što se tiče natprirodnih bića čije je postojanje potvrđeno u religijama lovaca, razlikujemo pratioce ili teriomorfne »duhove čuvare«, božanstva kao što je Vrhovno biće-Gospodar životinja, koja istovremeno štite i divljač i lovce, duhove iz guštara i duhove različitih životinjskih vrsta. S druge strane, neka religiozna ponašanja svojstvena su civilizacijama lovaca: ubijanje životinja predstavlja obred, što podrazumeva verovanje da Gospodar životinja pažljivo motri da lovac ubije samo ono što mu je potrebno da se prehrani, i da se hrana ne rasipa; kosti, posebno lobanja, imaju istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga što se verovalo da se u njima nalazi »duša« ili »život« životinje, kao i da će Gospodar životinja učiniti da na skeletu nikne novo meso); zbog toga se lobanja i duge kosti izlažu na granama ili na uzvisinama; kod nekih nadoda duša ubijene životinje šalje se u njenu »duhovnu postojbinu« (up. »svetkovinu medveda« kod Ainua i Gilijaka); takođe postoji običaj da se Vrhovnim bićima ponudi po jedan komad od svake ubijene životinje (Pigmeji i crnci sa Filipina, itd.
Istoričaru religije značajno je svako ispoljavanje svetog; svaki obred, svaki mit, svako verovanje ili božanski oblik odražavaju iskustvo svetog, te prema tome podrazumevaju pojam bića, značenja i istine. Kao što sam rekao drugom prilikom, »teško je zamisliti da bi ljudski duh mogao da deluje bez uverenja da u svetu postoji nešto što je nepovratno realno; takođe, nemoguće je zamisliti kako bi se mogla pojaviti svest a da se čovekovim porivima i iskustvima ne prida neko značenje. Svest o nekom realnom i značenjski osmišljenom svetu blisko je povezana sa otkrićem svetog. Iskustvom svetog, ljudski duh je dokučio razliku između onog što se ispoljava kao stvarno, moćno, bogato i značenjsko, i onoga što je lišeno tih osobina, odnosno, haotičnog i opasnog toka stvari, njihovog slučajnog pojavljivanja i iščezavanja lišenog svakog smisla« (La Nostalgie des Origines, 1969, str. 7). Ukratko, »sveto« je samo ingredient strukture svesti, a ne neki stupanj istorije te svesti.
there are actually six major branches of common yoga. In Just about every of those, the objective of unity is realized by various yoga techniques. Each of these distinctive components of yoga will resonate in another way with practitioners based mostly on their own disposition, ability, and skill.
seven. Obredi, mišljenje i mašta paleolitskih lovaca Novijim paleontološkim otkrićima zajedničko je to što se neprestano vraćaju sve dalje u vreme »početaka« čoveka i kulture. Utvrđeno je da je čovek stariji, a njegova psiho-mentalna aktivnost složenija nego što se to verovalo još pre nekoliko decenija. Nedavno je Aleksandar Maršak (Alexander Marshak) uspeo da u starijem paleolitu dokaže postojanje simboličkog sistema obeležavanja vremena, zasnovanog na posmatranju Mesečevih mena. Ove oznake, za koje autor kaže da su bile »time-factored«, odnosno, da su nastale neprekidnim sakupljanjem podataka tokom dužeg perioda, omogućavaju pretpostavku o održavanju određenih sezonskih ili periodičnih ceremonija utvrđenih na duži rok unapred, kao što se to i u naše vreme događa kod Sibiraca i severnoameričkih Indijanaca.
Main openings – a radically unique solution in working with the backbone – the muscles attached to your spine are lengthened, relieving compression with the backbone & spinal pressure that results in again and joint soreness.